Brak?!?
Ne, hvala. Ne bih... jos... Mozda... Ne znam.... Nije se jos pojavio pravi...
Ustvari panika. Moja sloboda.
Ne smatram da je brak zatvor, ali postoje odredjena pravila koja se postuju. Nisam jos spremna da se odreknem svih onih muskaraca koji cekaju, negde, pravi trenutak da se sretnemo, i zajedno dozivimo nesto lepo...
Moj dragi Br 1, nije mi predlozio tako nesto, otisao je u inostranstvo, mozda planira da se vrati, mozda ne, mozda planira da i mene tamo odvede, a ja ne bih, ja volim Srbiju, i svoj grad...
A Br 2, joj, on je posebna prica. Setamo mi tako danas, i to ni manje, ni vise, nego po komsiluku, uhvatili krug oko kvarta, taman da se malo drzimo za ruke. Zanemaricu cinjenicu da nas je videlo najmanje 15 ljudi koje poznajemo. I pricamo , tako , i pocne on sa nekom bljutavom pricom, tipa: Pa kad ces da kazes tvojima za nas? Khm, ovaj, pa... Izbegla sam odgovor, ni sama ne znam kako. Vec on kuje planove, na prolece, zavrsava sa renoviranjem kuce, odvojio se od svojih. Pa zamislja, u onoj drugoj sobi ce biti prostor za Andjelu... cek, cek, ko je sad Andjela??? Pa nasa cerka.... Molim? Koliko daleko ti ides? Kaze on: Pa do kraja...
Pobegla sam glavom bez obzira. Malo da razmislim. Meni se ime Andjela uopste ni ne svidja, podseca me na malu bezobraznu kumicu... A brak, i tako to... Uh. Mozda posle godinu, dve zabavljanja. Ako se ispostavi da je to ono sto treba da bude... Ali posle jedne vrele noci, i par nedelja flerta pre toga,malo je prerano. Plasi me to sad...
Ipak sam ja Samanta :)
