Samo malo
"Samo malo,malo bih te tak'o, malo, necu jako..." I tako tralala...
Necemo tako da se igramo. Ili sve ili nista.
Poslednjih meseci, bije me neki maler. Koji god muskarac da pomisli da mi pridje, napravim mu niz testova, samo da vidim da li je vredan toga da mu dozvolim da mi se priblizi. I kad polozi sve testove, pridje mi, a ja vec stojim blazena i cekam ga da me odvede negde gde nikad nisam bila, u carstvo ljubavi i savrsene srece, gospodin me prvo poljubi, onako jako, i onda mi saopsti cinjenicno stanje. Dakle, svaki, kao po defoltu, ima devojku sa kojom zivi, uglavnom nekoliko godina unazad... Ali eto, meni nije mogao da odoli, i jako se zaljubio, i sve mu je u vezi mene wau, i mora da me ima, jako me zeli, i bla, bla, bla... I tu ja vec masem i onim poslednjim ladjicama koje lagano tonu... Toliko o carstvu ljubavi i savrsenoj sreci... Sve se to svodi samo na sex. I onda ja treba da odigram pravu ulogu. Samo se pitam u cijem zivotu sam rola, u necijoj dosadnoj drami, ili u svom zivotu... Pa krenem sa prosipanjem ponosnih izreka tipa: suvise sam ja dobra da nekome budem jedna i jedina, necu tebi da budem druga, i da ne mogu ni da ti pustim poruku kad zelim, a ne tebe da imam kad zelim.. I uglavnom uspe... Samo je jedan ostavio devojku. Ali ne zbog mene, nego tako ispalo, i tek posle toga sam pristala da budem sa njim. I to je bilo samo jednom i nije bilo onako kako sam ocekivala, i nista nema od toga...
I tako se pojavio on. Jos jedan u nizu. Samo je bio skroz iskren i otvoren, i pre nego sto je bilo sta rekao, saopstio mi je da je u vezi. I sve je kao super, samo sam ja odlepila, i jako mi se svidja, i ludujem, i ne znam sta cu... Borim se sa sobom, ostati ili odustati... Slusati telo ili razum, a cini mi se da mi sad oboje govore isto... I jedva cekam sutra, da se vidimo... I samo malo, samo malo....
Zasvrbelo
"Izvini, a sto se ti istresas na meni?"-pitao me je.
"Izvini, brate, al' nervozna sam, PMS, hormoni udarili, a ti me provociras. I jos stojis tu, kao klada. Daj, mrdni, uradi nesto..."-odgovorila sam.
"Nisam ti ja brat, znas!"
"Jaoooo, daj, prestani da se ponasas kao dete. Uf, znas kako me to nervira? Ovamo mi patetises, i kukas, kao ne volim te i neke srceparajuce poruke mi saljes, a sad kad sam tu, sta? Stojis i gledas me kao tele?"
"A sta bi ti? Zasvrbelo te, a?"
Kraj razgovora. Demonstrativno okrecem ledja i dovidjons.
Gundjam sebi u bradu: Da, zasvrbelo me, konju. A i ne zasvrbelo kad me pipnes i stipnes kad god prodjes pored mene. Ugrizes za vrat, ili dunes u uvo. Okrznes me prstima po guzi... I sta? Treba da iskuliram.... Aha, kako da ne. Taj film danas neces gledati... Ne moras ti, o neeeee, dragi, pa nisi jedini, ima ko hoce, i to vrlo rado...
Zvrrrrrr
"Mimi, jel si kuci? Secas se ono pre nekako kad sam htela da pricamo? E, pa ne moramo da pricamo, za 10 minuta sam kod tebe."
Koga zasvrbi, taj se i pocese!
Daj mi, daj mi, daj mi...
Samo malo, samo da je ljubim. Uh satima bih ti samo guzu tu ljubio....
Juuuuu, komsija, sta ti bi?
Pa svaki dan kad prolazis virim, i gledam, a znas da godinama vec smekam. U gradu te po guzi prepoznam. Ajd' malo mi daj, samo malo mi daj, da je ljubim... A tek grudi, uh, zavrti mi se u glavi kad ti vidim dekolte...
I scepa mi ruku na sred ulice i stavi na svoju, lepo nabreklu muskost. Vidi, uzbudio sam se, samo dok te gledam...
Hmmmmm, komsija, vidim ja da cemo se mi lepo slagati... I druziti...
Varijanta nastavak...
Jel hoces ti da se mi kresnemo kao ljudi ili neces?
Jao, hocu, ali se bojim, sta ako se sazna, sta ako Ona sazna...?
Pa, od mene nece sigurno, a ti pazi sta radis.... Ja ovu priliku ne zelim da propustim...
Kao za inat radni vikend. Smor. Devojke me zovu u izlazak, ispaljujem, ma ne mogu, radim, mrtva sam, odoh da spavam... Ulazim u kupatilo da se istusiram, poslednjim atomima snage, stize poruka. Jel ti kasno? Momentalno sam se razbudila. Nije kasno, odgovaram kratko. Za pola sata, dogovor pao.
Dosao je po mene, pita gde cemo. Kod njega ne moze, Ona moze da bane bilo kad. Kod mene tek ne moze... Hm... Budi baja pa plati sobu. Tako i bi. U velikom gradu, subota vece, jedva nadjosmo... Ali vredelo je.
Nastupili su sati i sati umetnosti, mazenja, i svega ostalog. Ucinio je ono sto je malo kome poslo za rukom. Orgazmi su se nizali, jedan za drugim, bez pojma o vremenu, ili bilo cemu... Vece je bilo pun pogodak...
Rastali smo se teska srca... I sve je bilo u redu dok nije prespavao... I dok se nije sreo sa njom. I opet griza savesti, iako nije bio cvecka, nikada, i prevario je , priznaje, vise puta... Kaze ovo je drugacije, njemu je bitno da mene ne povredi.... Slatko me je nasmejao. Mani se patetike.
Samo mi daj to sto hocu, taj jezik koji svasta ume, i nemirne ruke oko struka... Sad cekam da opet zbrise, na par sati, pa da opet... uh... Nije ova varijanta ni tako losa...
Varijanta
Usetao je u moj zivot lagano. Skoro neprimetno. Nenametljivo. Nije se trudio da mi naprasno privuce paznju kao mnogi. Nije reagovao na moj dekolte koji sam nudila pogledu. Izuzetno povucen, distanciran, sa tek ponekom upadicom koja insinuira da postoji neka doza necega medju nama. I to nikad nisam bila sigurna da li se sali ili ne, te sam, stoga, ja bila veoma uzdrzana i povucena. Ali moja priroda, ona Samanta u meni nije mogla da ostane po strani. Osecala je naboj, tu energiju. Cak sam sebe cesto uhvatila kako gledam u pravcu njegovog medjunozja sa ogromnom zeljom da vidim sta se tu krije. Vuklo me je....
Osetili smo se. Nije mi se cesto desavalo da naletim na nekog sa kim delim takav erotski naboj.
Medjutim, kako smo kolege u firmi, nije bilo smisla potezati bilo kakvu pricu, a s obzirom da je moj posao na terenu, vidjali smo se jednom nedeljno ili redje, pa je bilo lako izdrzati.
I onda je on odlucio da predje u napad, ali tako perfidno i prefinjeno, da dok sam ukapirala sta se desava, vec sam bila res pecena.
Ali, poceo je da budi u meni neke emocije za koje sam mislila da su davno, davno izumrle. Pocela sam lepo da se zatreskujem u njega. Sve je bilo lepo, lepse nego sto sam mogla da zamislim, i onda bum. Otreznjenje. Hladjenje.
"Znas mala, otkidam na tebe, lud sam, primetio sam te jos pre godinu dana, samo sam cutao. Cekao pravu priliku. I zelim te i zelim sa tobom sve, bas sve, ali moram da budem iskren, znas, ja sam u vezi, ne funkcionise to bas.... bla, bla... nisam zadovoljan... bla, bla... nisam srecan, a sa tobom bih mogao da budem...."
Bum, pola sam cula, nesto je i ostalo isprekidano, samo mi je odzvanjalo u usima : "u vezi sam". Zenska sujeta, pitam s kim, nece da kaze. Jel sa njom (izgovaram ime koleginice). On cuti, odgovara: " ne mogu to da ti kazem, saznaces sve kad dodje vreme".
Nastavice se.....
Ljubav? Ne, ne, nikako....
A znala sam da ce tako biti. Znala sam. I nisam htela. Opirala sam se.
Drugar moje kume. Bolje reci BIVSI moje kume. Od kako znam nju, znam za njega, znam sve. Znam koliko su bili zajedno, koliko joj je znacio... Sad su samo dobri drugari, nista vise. Ok , i to da razumem, imam i ja takvih par...
Sreli smo se jedno vece, kod nje. Prvi put sam tako postupila. Kulirala sam ga maksimalno, kao da ne postoji. Znam da je gledao u mene, osetila sam pozudu u njegovim ocima. Par puta sam ga samo upitno pogledala... Ne, ne decko... Necu da ti dam...
Posle toga, kuma mi je svaki dan pricala da on zove, pita za mene, po 300 puta na dan, pa kada ce doci kumica, pa sta radi, pa jel hoce, ili sta ce i tako svasta nesto... Kulirala sam, i njoj sam rekla. Necu da budem sa njim. Zbog sat vremena uzivanja ne zelim da je povredim, i ubedjivala me je da joj on nista ne znaci u tom smislu, nagovarala me, kao on je extra i sve tako... Jbg, a ja Samanta. Kaze izreka: Dzaba pretis babi sa debelim K..... Proradilo mi nesto. Videli se mi opet, i nista, opet. Ja kulirala. Treci put smisljeno, da se vidimo i da se vidimo, kod kume zurka, malo vina... A meni svejedno jer ne pijem alkohol. Meni ne trebaju alkohol i droga, ja sam luda i bez toga, i sve mogu da uradim potpuno ciste svesti... Potrudio se, onako bas, mazio me, a ja ga zezala, onda me je zgrabio, i pokazao mi da je extra po celom telu, doduse ja bih dodala koji cm na pravo mesto, al' dobro, da ne preterujem...
Uzivanje je trajalo, neko vreme, ne predugo, zatim tusiranje, i jos malo... I... Nista... Oblacenje... Idemo... Dovezao me je kuci, malo smo se jos mazili, i otisao je... Rekla bih zauvek. Ne znam zasto imam takav osecaj. Vise ne pita za mene moju kumu. Ne pita da li cemo se videti...
A ja luda, odlepila, samo o njemu mislim. Kao da mi ispran mozak, i toliko o Samanti... Zaljubila se? Necu ni samoj sebi da priznam. A znala sam, sve sam znala od pocetka... I usla sam u to, kao bojala se da ne povredim druge, a samo sam ja izasla povredjena.... To mozda placam neki stari dug...
http://www.youtube.com/watch?v=EY4C2JS5TnM&feature=player_detailpage
Glavom bez obzira
Bezim. Daleko od sebe same.
Sustize me ono sto sam znala da ce doci, samo nisam se nadala da ce biti tako skoro.
Moj Br 1, vratio se iz inostranstva, voli me, obozava, ne moze bez mene, dosao na mesec dana, tamo sad zatisje pre sezone, nema posla. Divan je, njemu verujem, sa njim je sve bilo tako lepo i lako i savrseno, a sex, uhhhhhh, to je bilo bas, bas, onako.....
A Br2, joj, joj, joj... Profi astrolog mi je video njega u natalnoj, po numerologiji smo u karmickoj vezi, i sve je to kao lepo, ali nije ni blizu. Zanemaricu sex, koji je malo ispod donje granice, i to uopste nije zanemarljivo. Nego me nervira, ide na zivce, dosadan, smara... Ustvari te karmicke veze su jako teske, bez nekih velikih emocija, ali opterecujuce, i iz njih je jako tesko izaci. Nema sta nisam uradila, ponasala se kao kucka prema njemu. Poslednji put smo se kresnuli pre vise od mesec dana, i on opet seni ispred mene, i sve sto uradim on razume, i sav je uvidjavan i to me tako nervira... A ja ne mogu propisno da ga otkacim, da mu kazem da je gotovo, eto ne mogu...
No, najveci problem kako ih uskladiti sad obojicu. A i ja sam sebicni kreten, necu ni jednog da izgubim... A najpre ce biti da cu obojicu da otpremim iz svog zivota i da nadjem treceg. Ili necu, ne treba mi treci, ne treba mi niko, treba mi samo neko za kres, ko nece da postavlja pitanja... Uf... Bas ni ne znam sta hocu... Samo da odem odavde na neko tropsko ostrvo, da nestanem, da me nema...
Da se smejem , il' da placem?
Sad vec nije smesno.
Po koji put. Covek ne moze. Sve kao mislim ma nije to tako, nego se potrefi bas niz slucajnosti, bas tada, i bas tako... Ma zajebi slucajnosti, nista nije slucajno.
Opet, dolazim, naravno hladna mi guza, kad je napolju minus Pingvin, kao prvo da se zagrejem, aha, uskacem u krevet, pa sve polako zapocinjemo, malo se mazimo, ljubimo i sve tako... Ovaj put on nestrpljiv, ja kuliram. Pa sve hteo bi, ali "Djole" nece, opet se, siroma, uvukao do grla i pretvorio u puding. Jos malo pa ce da bude i praskast.
Ja strpljiva, ajd' dam mu vremena kao i uvek i nikad me do kraja ne razocara...
Sve je to super, i prst i jezik i sve, ali brate daj mi ono po sta sam dosla... Nece, cvrc... Dobro, ne bih ja bila Samanta, da ne znam fazone, op, op, i eto ga, porastao, ne dovoljno, ali pristojno da moze da se iskoristi... To pristojno je trajalo 3 minute, ih, cak toliko je izdrzao.
Jos jednom, pa naravno, i gle cuda, Djole odlucio da zeli da se druzi samnom, ovaj put savrseno cvrstog agregatnog stanja, u pravom trenutku, na pravo mesto, mmmmmmh...
Da, trajalo je neko, kratko vreme... I onda odjednom, hm, gde je Djole? ne osetim ga... Kaze on : ma tuuu jeeee! Aha, ako se samo milimetar pomerim nece vise biti tu... E moj Djole... opasno cemo se ti i ja posvadjati...
Ustajem , kupim svoje prnje, oblacim se i izlazim na sneg...
Sta reci?
Volim sex i rado ga se secam
Bedak.
Ok, volim ja puding, inace, ali kao desert. Agregatno stanje, ne, neeeeee...
Sedim tako danas, i razmisljam... Izvlacim neke lepe uspomene iz naftalina. Prisecam se... Kad vec nista ne radim... A i dobila sam... I sve me to nekako podseti na njega. Mislila sam da je pravi, hej, cak sam ga i volela.
Joj sto sam bila zaljubljena, a nisam ni tako mlada bila, skoro je to bilo... Zaboravila sam kako muvanje izgleda, a sa njim sve polako, prvo smo setali, pa me posle nedelju dana poljubio, pa posle par dana me pozvao da gledamo film, i sve tako, a ja gorela, nocima nisam spavala, buncala, htela da odem da mu upadnem u sobu, da ga silujem, uh sta mi je radio time sto nije nista radio... I to vece, sve kao stidljivo, pa me zagrli i pita mi da li mi smeta...Jao, sto je bio fin, takvog vise ni za lek. A volela sam ga ludacki, htela decu odmah da mu rodim, svasta i od mene...
A kad je doslo do koitusa... Oh, to je vec bilo nesto.
Da ne moze, pa skocio bi sa sprata da mu se to desilo.
Savrseno smo funkcionisali, tj. vise je on funkcionisao nego ja, jer dobar deo vremena nisam znala za sebe, bila sam na sedmom nebu. Umeo je da me zadovolji onako bas, bas, kao sto posle a ni pre niko nije. Eh da mi je on sad, ili bar neki slican, ali to majka jednom radja... Nismo dugo bili zajedno. Mislim da sam jedino za njim plakala, i jedino se njega uvek rado setim...
Ti samo odigraj Cool...
Situacija sa, dragim mi Br 2, se malo stisala, smirila.
On vise ne potencira na braku, po sto-po to, a i ja sam sad opustenija. Nema tenzije, pritiska, opusteno, lagano. Uzivamo. Sada. Ovde.
Docice trenutak kada cu trebati da kazem svojima za njega, za nas, ali kad dodje dobro dosao.
Nego, danas, uspela sam da ukradem sat vremena, izmedju dva posla, i da odem kod njega.
Cekao me je u krevetu, vruc i mirisljav. Uh. A ja kao led, napolju neka kisa padala, zima, ledi se dah. Vec se jednom to desilo, kad sam hladna spolja, legla u krevet pored njega. Muskost mu se povukla, imala sam osecaj, cak do bubrega, nema ga, nestao...Kaze da je imao osecaj da se u grlo popeo... I onda mu je trebalo neko vreme da se povrati, da se krv slije tamo gde treba.
Danas, ja poucena tom situacijom, polako, prvo sam se malo zgrejala, pa tek onda obucena legla, pa polako, bez zurbe. Red mazenja, red ljubljenja, po koja nezna rec, malo po malo, osta' ja bez odece, i savrseno spremna da ga primim... Kad ono, cvrc, opet. Nas drugar se povukao, sakrio... Nema ga. Ustvari ima ga, svega 2 cm, sa agregatnim stanjem pudinga...
I kako da ne budem frustrirana?
Sve ja to sa osmehom, a u sebi mislim, jaooooo, dajem ti jos jednu sansu. Onda opet red mazenja, ljubljenja, i raznoraznih vratolomija, da bi oziveli ono zbog cega sam ustvari i dosla, na sat vremena...
I onda me razoruza, u potpunosti, ostavi me bez daha. Neko vreme budem nepomicna, ne budem prisutna...
I razmisljam, vredi, to malo frustracije na pocetku, vredi jer se iskupi, svaki put. Da mi mnogo vise od onoga sto ocekujem... I
Samo treba da odigram Cool...
Princ
Ja sam mezimce, najmladja i princeza, tako nekako su pokusali da mi usade model ponasanja. Roditelji, porodica, okolina.
Uh , to je tako pogresno. To me je uvek nerviralo. Ocekivalo se od mene da budem savrsena, i da vec sa 16-17 godina nadjem momka, princa, i da se posle 10 godina zabavljanja udam za njega, i da zivimo u idilicnom i srecnom braku do kraja zivota, izrodimo petoro dece i slicno... Kad ne lezi vraze, ja buntovnik u dusi, i samo takve sam pronalazila...
Imala sam jednu finu i mirnu vezu, jednom... Trajala je par meseci i raskinuli smo bas zbog toga sto je sve bilo mirno i predvidivo...
Vagabundo. Svaki moj momak, svaki koga sam pogledala, bio je pomalo divalj, ili bar ekcentrican na svoj neki nacin. Ni jedan, osim tog finog, se nije dopao mojim roditeljima. Uvek su smatrali da zasluzujem bolje.
Eh, da... I sad , kad imam 30 godina, ne veruju u moj sud, i uvek iznalaze razne mane.
Cak i "savrseni" Br 2 ima manu, a to je cinjenica da me voli...
Niko nikad nece biti dovoljno dobar. I to mi se indirektno napomene, svaki put kad postoji i najmanja insinuacija da u mom zivotu postoji neko...
I ostaje mi samo da se pitam dokle... I da li da ostanem usedelica, ili da ostanem Samanta?
Prva ljubav
Sve zene, ustvari svi ljudi sanjaju o tom famoznom prvom putu. O gubljenju nevinosti, skidanju mrka, nazovimo to kako god. Neki se i boje, oklevaju, neki pak ne... Slusala sam razne price, ali ona glavna, koja mi je lebdela pred ocima uvek, izasla je iz usta moje majke, znam iz nabolje namere, ali opet tako pogresna...
"Ne daj nikom, pre braka, ni slucajno. Nemoj ni da te pipne, bolje da pricaju ova ne da nikom, nego ova dala svima..."
To je u velikoj meri uticalo na moje poimanje sexa, i odnosa sa ljudima... I nikad mi nije bilo jasno zasto ona to meni prica kad je prva to uradila, bila je sa mojim tatom, i dvoje dece su izrodili i tek onda se vencali...
Elem, ja poucena od strane moje majke, "dala" sam prvom momku. Ne bas onom s kojim sam se poljubila, nego prvom zvanicnom momku, koji je po mene kuci dosao sa ruzom. Dala sam mu iz ciste radoznalosti,da vidim ja sta je to sto mi je toliko zabranjeno. I "to" nije bilo ni blizu onoga sto je trebalo da bude. Secam se samo nekog bola, secam se da sam se tresla... Secam se da se niceg ne secam... Cak ni njegovi poljupci u meni nisu budili nista... Prevarila sam ga posle nedelju dana... Mislim da mi to nikad nije oprostio... Ali bili smo deca, 14 godina... Tako moj prvi put osta samo tehnicki, zvanicno prvi put i nista vise...
Drugi prvi put je bio nekoliko godina kasnije, leto pre mog punoletstva. Jao sto sam bila zaljubljena u Njega... I desilo se, na moju inicijativu... Od toga se secam samo svojih misli, dok posmatram mesec kroz krovni prozor: Pa ovo je bas bez veze, tako glupavo, napred-nazad... I stvarno ne znam sta je tu toliko posebno, a jos manje zasto mi je jos uvek zabranjeno... I secam se da sam ga na pola prekinula, ustala, obukla se i otisla kuci....
Treci prvi put, mogu da nazovem Prvi Pravi put. Tad sam shvatila sta znaci uzivati. Djole, budio je u meni takve eksplozije u stomaku, leptiri su mi na usi izlazili... Ljubio me je tako lepo, grlio bas kako treba... Tad sam prvi put osetila sta znaci zeleti nekog, i sta znaci dati se nekom... Ne, nisam ja njega bas puno volela, a ni on mene, a nismo ni dugo trajali. Taman toliko da ja ukapiram sta mi prija, i da shvatim sta je moja ljubav. Pocela sam da Volim Sex.
Fijasko
Volim sex! I ne stidim se da to priznam! Ne poznajem nikog ko je rekao da ga ne voli. Poznajem samo one koji se plase da to javno priznaju. Drugarica me zove "Samanta", dobro, neka sam, al' bar uzivam.
Desio se famozni susret nasamo sa br 2. Obecavao je taj susret. Spremila sam se, depilacija celog tela, masaza sa raznoraznim preparatima za meksu, lepsu, mirisljaviju kozu...
Stigla ja kod njega, ceka me kafica, zapamtio kakvu volim, Coca Cola, on je inace ne pije, za mene je spremio. Hm... Zanimljivo... I sta cemo, prvo kafu, ili... Na pola pitanja me je poceo ljubiti, onako, jako, vrelo, strasno.... Ocekivala sam mnogo brzi rasplet, oslobadjanje od garderobe... Neeeee, bio je veoma strpljiv, nezan, pazljiv. Uh! Ja vise nisam strpljiva... I konacno trenutak koji cekam, spajanje nasih tela na pravom mestu..... Fijasko.... Uh...Dobro, ajd' ti lezi, da ti ja pokazem sta znam... Posle kratkog vremena rece mi: Maco, aj molim te daj mi minut.... AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...... OK, picemo kafu, dok ti odlucis da pustis krv iz te lude glave da ode tamo gde je sad potrebnija.
I dok smo pili kafu poceo je da mi prica, da se pravda : Znas, malena, ti se meni jako svidjas, i jako mi je stalo, i o ovome mislim vec nocima unazad, a sad si tu, tako lepa, tako dobra, i....
Tu vise ne cujem sta mi prica, vec u glavi premotavam scenario jedne price od pre par godina.... Od njegovog pogleda sam gorela, od dodira sam dozivljavala eksplozije strasti, sve je izgledalo da ce biti nalik na erupciju Popokatapetla, a na kraju ispao totalni promasaj. Ne da nije mogao, nego je bilo tuzno gledati ga kako bespomocno visi... I samo visi i nista ne radi. Tuga...
Vec mi je i ova prica dobila taj tuzni prizvuk, kad me iz misli prenu... Hm.... Pa sta ja to osetim... Uh....
Epilog ove price.
Kuci sam jedva otisla, htela sam na pola puta da skinem te tesne farke (u kojima izgledam tako dobro) i ceo dan jedva sedim. Bilo je vise nego dobro. I jako sam srecna sto se, ono da mu je frka jer je prvi put, ispostavilo kao tacno...
I danas me zove da me pita kako sam, i da li mogu da sedim. Da, mogu da sedim, ali sa strane. I pitam ja njega kako je on, a on mi odgovara: On stoji, gleda gore.... Jaooooooooooooooooooooooo, valjda ce da gleda gore i kad ja budem tu...
