Volim sex i rado ga se secam
Bedak.
Ok, volim ja puding, inace, ali kao desert. Agregatno stanje, ne, neeeeee...
Sedim tako danas, i razmisljam... Izvlacim neke lepe uspomene iz naftalina. Prisecam se... Kad vec nista ne radim... A i dobila sam... I sve me to nekako podseti na njega. Mislila sam da je pravi, hej, cak sam ga i volela.
Joj sto sam bila zaljubljena, a nisam ni tako mlada bila, skoro je to bilo... Zaboravila sam kako muvanje izgleda, a sa njim sve polako, prvo smo setali, pa me posle nedelju dana poljubio, pa posle par dana me pozvao da gledamo film, i sve tako, a ja gorela, nocima nisam spavala, buncala, htela da odem da mu upadnem u sobu, da ga silujem, uh sta mi je radio time sto nije nista radio... I to vece, sve kao stidljivo, pa me zagrli i pita mi da li mi smeta...Jao, sto je bio fin, takvog vise ni za lek. A volela sam ga ludacki, htela decu odmah da mu rodim, svasta i od mene...
A kad je doslo do koitusa... Oh, to je vec bilo nesto.
Da ne moze, pa skocio bi sa sprata da mu se to desilo.
Savrseno smo funkcionisali, tj. vise je on funkcionisao nego ja, jer dobar deo vremena nisam znala za sebe, bila sam na sedmom nebu. Umeo je da me zadovolji onako bas, bas, kao sto posle a ni pre niko nije. Eh da mi je on sad, ili bar neki slican, ali to majka jednom radja... Nismo dugo bili zajedno. Mislim da sam jedino za njim plakala, i jedino se njega uvek rado setim...
Ti samo odigraj Cool...
Situacija sa, dragim mi Br 2, se malo stisala, smirila.
On vise ne potencira na braku, po sto-po to, a i ja sam sad opustenija. Nema tenzije, pritiska, opusteno, lagano. Uzivamo. Sada. Ovde.
Docice trenutak kada cu trebati da kazem svojima za njega, za nas, ali kad dodje dobro dosao.
Nego, danas, uspela sam da ukradem sat vremena, izmedju dva posla, i da odem kod njega.
Cekao me je u krevetu, vruc i mirisljav. Uh. A ja kao led, napolju neka kisa padala, zima, ledi se dah. Vec se jednom to desilo, kad sam hladna spolja, legla u krevet pored njega. Muskost mu se povukla, imala sam osecaj, cak do bubrega, nema ga, nestao...Kaze da je imao osecaj da se u grlo popeo... I onda mu je trebalo neko vreme da se povrati, da se krv slije tamo gde treba.
Danas, ja poucena tom situacijom, polako, prvo sam se malo zgrejala, pa tek onda obucena legla, pa polako, bez zurbe. Red mazenja, red ljubljenja, po koja nezna rec, malo po malo, osta' ja bez odece, i savrseno spremna da ga primim... Kad ono, cvrc, opet. Nas drugar se povukao, sakrio... Nema ga. Ustvari ima ga, svega 2 cm, sa agregatnim stanjem pudinga...
I kako da ne budem frustrirana?
Sve ja to sa osmehom, a u sebi mislim, jaooooo, dajem ti jos jednu sansu. Onda opet red mazenja, ljubljenja, i raznoraznih vratolomija, da bi oziveli ono zbog cega sam ustvari i dosla, na sat vremena...
I onda me razoruza, u potpunosti, ostavi me bez daha. Neko vreme budem nepomicna, ne budem prisutna...
I razmisljam, vredi, to malo frustracije na pocetku, vredi jer se iskupi, svaki put. Da mi mnogo vise od onoga sto ocekujem... I
Samo treba da odigram Cool...
Princ
Ja sam mezimce, najmladja i princeza, tako nekako su pokusali da mi usade model ponasanja. Roditelji, porodica, okolina.
Uh , to je tako pogresno. To me je uvek nerviralo. Ocekivalo se od mene da budem savrsena, i da vec sa 16-17 godina nadjem momka, princa, i da se posle 10 godina zabavljanja udam za njega, i da zivimo u idilicnom i srecnom braku do kraja zivota, izrodimo petoro dece i slicno... Kad ne lezi vraze, ja buntovnik u dusi, i samo takve sam pronalazila...
Imala sam jednu finu i mirnu vezu, jednom... Trajala je par meseci i raskinuli smo bas zbog toga sto je sve bilo mirno i predvidivo...
Vagabundo. Svaki moj momak, svaki koga sam pogledala, bio je pomalo divalj, ili bar ekcentrican na svoj neki nacin. Ni jedan, osim tog finog, se nije dopao mojim roditeljima. Uvek su smatrali da zasluzujem bolje.
Eh, da... I sad , kad imam 30 godina, ne veruju u moj sud, i uvek iznalaze razne mane.
Cak i "savrseni" Br 2 ima manu, a to je cinjenica da me voli...
Niko nikad nece biti dovoljno dobar. I to mi se indirektno napomene, svaki put kad postoji i najmanja insinuacija da u mom zivotu postoji neko...
I ostaje mi samo da se pitam dokle... I da li da ostanem usedelica, ili da ostanem Samanta?
Prva ljubav
Sve zene, ustvari svi ljudi sanjaju o tom famoznom prvom putu. O gubljenju nevinosti, skidanju mrka, nazovimo to kako god. Neki se i boje, oklevaju, neki pak ne... Slusala sam razne price, ali ona glavna, koja mi je lebdela pred ocima uvek, izasla je iz usta moje majke, znam iz nabolje namere, ali opet tako pogresna...
"Ne daj nikom, pre braka, ni slucajno. Nemoj ni da te pipne, bolje da pricaju ova ne da nikom, nego ova dala svima..."
To je u velikoj meri uticalo na moje poimanje sexa, i odnosa sa ljudima... I nikad mi nije bilo jasno zasto ona to meni prica kad je prva to uradila, bila je sa mojim tatom, i dvoje dece su izrodili i tek onda se vencali...
Elem, ja poucena od strane moje majke, "dala" sam prvom momku. Ne bas onom s kojim sam se poljubila, nego prvom zvanicnom momku, koji je po mene kuci dosao sa ruzom. Dala sam mu iz ciste radoznalosti,da vidim ja sta je to sto mi je toliko zabranjeno. I "to" nije bilo ni blizu onoga sto je trebalo da bude. Secam se samo nekog bola, secam se da sam se tresla... Secam se da se niceg ne secam... Cak ni njegovi poljupci u meni nisu budili nista... Prevarila sam ga posle nedelju dana... Mislim da mi to nikad nije oprostio... Ali bili smo deca, 14 godina... Tako moj prvi put osta samo tehnicki, zvanicno prvi put i nista vise...
Drugi prvi put je bio nekoliko godina kasnije, leto pre mog punoletstva. Jao sto sam bila zaljubljena u Njega... I desilo se, na moju inicijativu... Od toga se secam samo svojih misli, dok posmatram mesec kroz krovni prozor: Pa ovo je bas bez veze, tako glupavo, napred-nazad... I stvarno ne znam sta je tu toliko posebno, a jos manje zasto mi je jos uvek zabranjeno... I secam se da sam ga na pola prekinula, ustala, obukla se i otisla kuci....
Treci prvi put, mogu da nazovem Prvi Pravi put. Tad sam shvatila sta znaci uzivati. Djole, budio je u meni takve eksplozije u stomaku, leptiri su mi na usi izlazili... Ljubio me je tako lepo, grlio bas kako treba... Tad sam prvi put osetila sta znaci zeleti nekog, i sta znaci dati se nekom... Ne, nisam ja njega bas puno volela, a ni on mene, a nismo ni dugo trajali. Taman toliko da ja ukapiram sta mi prija, i da shvatim sta je moja ljubav. Pocela sam da Volim Sex.
Brak?!?
Ne, hvala. Ne bih... jos... Mozda... Ne znam.... Nije se jos pojavio pravi...
Ustvari panika. Moja sloboda.
Ne smatram da je brak zatvor, ali postoje odredjena pravila koja se postuju. Nisam jos spremna da se odreknem svih onih muskaraca koji cekaju, negde, pravi trenutak da se sretnemo, i zajedno dozivimo nesto lepo...
Moj dragi Br 1, nije mi predlozio tako nesto, otisao je u inostranstvo, mozda planira da se vrati, mozda ne, mozda planira da i mene tamo odvede, a ja ne bih, ja volim Srbiju, i svoj grad...
A Br 2, joj, on je posebna prica. Setamo mi tako danas, i to ni manje, ni vise, nego po komsiluku, uhvatili krug oko kvarta, taman da se malo drzimo za ruke. Zanemaricu cinjenicu da nas je videlo najmanje 15 ljudi koje poznajemo. I pricamo , tako , i pocne on sa nekom bljutavom pricom, tipa: Pa kad ces da kazes tvojima za nas? Khm, ovaj, pa... Izbegla sam odgovor, ni sama ne znam kako. Vec on kuje planove, na prolece, zavrsava sa renoviranjem kuce, odvojio se od svojih. Pa zamislja, u onoj drugoj sobi ce biti prostor za Andjelu... cek, cek, ko je sad Andjela??? Pa nasa cerka.... Molim? Koliko daleko ti ides? Kaze on: Pa do kraja...
Pobegla sam glavom bez obzira. Malo da razmislim. Meni se ime Andjela uopste ni ne svidja, podseca me na malu bezobraznu kumicu... A brak, i tako to... Uh. Mozda posle godinu, dve zabavljanja. Ako se ispostavi da je to ono sto treba da bude... Ali posle jedne vrele noci, i par nedelja flerta pre toga,malo je prerano. Plasi me to sad...
Ipak sam ja Samanta :)
Fijasko
Volim sex! I ne stidim se da to priznam! Ne poznajem nikog ko je rekao da ga ne voli. Poznajem samo one koji se plase da to javno priznaju. Drugarica me zove "Samanta", dobro, neka sam, al' bar uzivam.
Desio se famozni susret nasamo sa br 2. Obecavao je taj susret. Spremila sam se, depilacija celog tela, masaza sa raznoraznim preparatima za meksu, lepsu, mirisljaviju kozu...
Stigla ja kod njega, ceka me kafica, zapamtio kakvu volim, Coca Cola, on je inace ne pije, za mene je spremio. Hm... Zanimljivo... I sta cemo, prvo kafu, ili... Na pola pitanja me je poceo ljubiti, onako, jako, vrelo, strasno.... Ocekivala sam mnogo brzi rasplet, oslobadjanje od garderobe... Neeeee, bio je veoma strpljiv, nezan, pazljiv. Uh! Ja vise nisam strpljiva... I konacno trenutak koji cekam, spajanje nasih tela na pravom mestu..... Fijasko.... Uh...Dobro, ajd' ti lezi, da ti ja pokazem sta znam... Posle kratkog vremena rece mi: Maco, aj molim te daj mi minut.... AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...... OK, picemo kafu, dok ti odlucis da pustis krv iz te lude glave da ode tamo gde je sad potrebnija.
I dok smo pili kafu poceo je da mi prica, da se pravda : Znas, malena, ti se meni jako svidjas, i jako mi je stalo, i o ovome mislim vec nocima unazad, a sad si tu, tako lepa, tako dobra, i....
Tu vise ne cujem sta mi prica, vec u glavi premotavam scenario jedne price od pre par godina.... Od njegovog pogleda sam gorela, od dodira sam dozivljavala eksplozije strasti, sve je izgledalo da ce biti nalik na erupciju Popokatapetla, a na kraju ispao totalni promasaj. Ne da nije mogao, nego je bilo tuzno gledati ga kako bespomocno visi... I samo visi i nista ne radi. Tuga...
Vec mi je i ova prica dobila taj tuzni prizvuk, kad me iz misli prenu... Hm.... Pa sta ja to osetim... Uh....
Epilog ove price.
Kuci sam jedva otisla, htela sam na pola puta da skinem te tesne farke (u kojima izgledam tako dobro) i ceo dan jedva sedim. Bilo je vise nego dobro. I jako sam srecna sto se, ono da mu je frka jer je prvi put, ispostavilo kao tacno...
I danas me zove da me pita kako sam, i da li mogu da sedim. Da, mogu da sedim, ali sa strane. I pitam ja njega kako je on, a on mi odgovara: On stoji, gleda gore.... Jaooooooooooooooooooooooo, valjda ce da gleda gore i kad ja budem tu...
Problem
Kako ja sama sebi umem da napravim problem.
Specijalizovana sam za to. Evo, vec trideseta mi je, a ja opet. I nikad da se naucim pameti.
I znam, scenario mi prolazi pred ocima, ali ne vredi. Postoji valjda nesto jace. Neka nevidljiva sila koja nas tera, i goni, navodi na krivi put. Ili je mozda on pravi...
Ljubav, uvek je tu problem. Ne, nije meni problem da volim. Nego ne umem da volim samo jednog coveka. Ne umem da mu budem verna, ne umem ili ne zelim da se oduprem, da odolim izazovu.
On br 1, velika ljubav, prava, dugo se znamo, od skora smo u vezi, znam da me voli, a da ja njega volim sam shvatila kad smo zapoceli vezu, i tada sam otkrila koliko je divan i koliko mi prija i koliko ga zelim i sve. I bilo je savrseno, sve dok on nije otisao trbuhom za kruhom u inostranstvo, Sad se cujemo, sve je to super, nedostaje mi do bola. Cujemo se svakodnevno, a ljubav je i dalje u meni, volim ga zaista. Ali....
Da, uvek postoji ali...
On, br 2. Uh. Prijatelj mog brata, samo to po sebi je problem. Poceo je da dolazi kod nas, ugledali smo se. Macevi strasti su se sreli, munje iz ociju. Nesto jako , mnogo jako, ali povrsno. Ali jako je, uh, i lomi me, ubija me. On ne zna za br 1, misli da sam single, i jesam na neki nacin, ali... Zaljubio se momak u mene, vec planira, porodica, brak, ovo, ono... A ja nemam srca da mu kazem da od toga nema nista. Ustvari nisam nacisto sa samom sobom da li zaista tu nema nista, ili i sama zelim isto. Ali, da li sa njim? Ili sa 1, ili... uh... Sa br 2 planiram susret, jedva cekam da se sretnemo nasamo. Uspeli smo da ukrademo poljubac, samo kad niko ne gleda... Sad cekamo trenutak da se vidimo, da uzivamo jedno u drugom...
I ja u dilemi, za kog da se odlucim, kako da slomim srce obojici. Ili jednom od njih, a ne znam kome. I zasto sam, uopste pristala na taj flert i igricu sa br 2 kad znam da br 1 postoji u mom zivotu...? I zasto uvek moram sve toliko da zakomplikujem...? Ili sam se samo nadala da ce sa br 2 sve biti samo prolazna igrica, pa sam htela da iskoristim dok se moj dragi br 1 ne vrati...?
Uh, joj...
