Samo malo
"Samo malo,malo bih te tak'o, malo, necu jako..." I tako tralala...
Necemo tako da se igramo. Ili sve ili nista.
Poslednjih meseci, bije me neki maler. Koji god muskarac da pomisli da mi pridje, napravim mu niz testova, samo da vidim da li je vredan toga da mu dozvolim da mi se priblizi. I kad polozi sve testove, pridje mi, a ja vec stojim blazena i cekam ga da me odvede negde gde nikad nisam bila, u carstvo ljubavi i savrsene srece, gospodin me prvo poljubi, onako jako, i onda mi saopsti cinjenicno stanje. Dakle, svaki, kao po defoltu, ima devojku sa kojom zivi, uglavnom nekoliko godina unazad... Ali eto, meni nije mogao da odoli, i jako se zaljubio, i sve mu je u vezi mene wau, i mora da me ima, jako me zeli, i bla, bla, bla... I tu ja vec masem i onim poslednjim ladjicama koje lagano tonu... Toliko o carstvu ljubavi i savrsenoj sreci... Sve se to svodi samo na sex. I onda ja treba da odigram pravu ulogu. Samo se pitam u cijem zivotu sam rola, u necijoj dosadnoj drami, ili u svom zivotu... Pa krenem sa prosipanjem ponosnih izreka tipa: suvise sam ja dobra da nekome budem jedna i jedina, necu tebi da budem druga, i da ne mogu ni da ti pustim poruku kad zelim, a ne tebe da imam kad zelim.. I uglavnom uspe... Samo je jedan ostavio devojku. Ali ne zbog mene, nego tako ispalo, i tek posle toga sam pristala da budem sa njim. I to je bilo samo jednom i nije bilo onako kako sam ocekivala, i nista nema od toga...
I tako se pojavio on. Jos jedan u nizu. Samo je bio skroz iskren i otvoren, i pre nego sto je bilo sta rekao, saopstio mi je da je u vezi. I sve je kao super, samo sam ja odlepila, i jako mi se svidja, i ludujem, i ne znam sta cu... Borim se sa sobom, ostati ili odustati... Slusati telo ili razum, a cini mi se da mi sad oboje govore isto... I jedva cekam sutra, da se vidimo... I samo malo, samo malo....
