Da se smejem , il' da placem?
Sad vec nije smesno.
Po koji put. Covek ne moze. Sve kao mislim ma nije to tako, nego se potrefi bas niz slucajnosti, bas tada, i bas tako... Ma zajebi slucajnosti, nista nije slucajno.
Opet, dolazim, naravno hladna mi guza, kad je napolju minus Pingvin, kao prvo da se zagrejem, aha, uskacem u krevet, pa sve polako zapocinjemo, malo se mazimo, ljubimo i sve tako... Ovaj put on nestrpljiv, ja kuliram. Pa sve hteo bi, ali "Djole" nece, opet se, siroma, uvukao do grla i pretvorio u puding. Jos malo pa ce da bude i praskast.
Ja strpljiva, ajd' dam mu vremena kao i uvek i nikad me do kraja ne razocara...
Sve je to super, i prst i jezik i sve, ali brate daj mi ono po sta sam dosla... Nece, cvrc... Dobro, ne bih ja bila Samanta, da ne znam fazone, op, op, i eto ga, porastao, ne dovoljno, ali pristojno da moze da se iskoristi... To pristojno je trajalo 3 minute, ih, cak toliko je izdrzao.
Jos jednom, pa naravno, i gle cuda, Djole odlucio da zeli da se druzi samnom, ovaj put savrseno cvrstog agregatnog stanja, u pravom trenutku, na pravo mesto, mmmmmmh...
Da, trajalo je neko, kratko vreme... I onda odjednom, hm, gde je Djole? ne osetim ga... Kaze on : ma tuuu jeeee! Aha, ako se samo milimetar pomerim nece vise biti tu... E moj Djole... opasno cemo se ti i ja posvadjati...
Ustajem , kupim svoje prnje, oblacim se i izlazim na sneg...
Sta reci?
