Glavom bez obzira
Bezim. Daleko od sebe same.
Sustize me ono sto sam znala da ce doci, samo nisam se nadala da ce biti tako skoro.
Moj Br 1, vratio se iz inostranstva, voli me, obozava, ne moze bez mene, dosao na mesec dana, tamo sad zatisje pre sezone, nema posla. Divan je, njemu verujem, sa njim je sve bilo tako lepo i lako i savrseno, a sex, uhhhhhh, to je bilo bas, bas, onako.....
A Br2, joj, joj, joj... Profi astrolog mi je video njega u natalnoj, po numerologiji smo u karmickoj vezi, i sve je to kao lepo, ali nije ni blizu. Zanemaricu sex, koji je malo ispod donje granice, i to uopste nije zanemarljivo. Nego me nervira, ide na zivce, dosadan, smara... Ustvari te karmicke veze su jako teske, bez nekih velikih emocija, ali opterecujuce, i iz njih je jako tesko izaci. Nema sta nisam uradila, ponasala se kao kucka prema njemu. Poslednji put smo se kresnuli pre vise od mesec dana, i on opet seni ispred mene, i sve sto uradim on razume, i sav je uvidjavan i to me tako nervira... A ja ne mogu propisno da ga otkacim, da mu kazem da je gotovo, eto ne mogu...
No, najveci problem kako ih uskladiti sad obojicu. A i ja sam sebicni kreten, necu ni jednog da izgubim... A najpre ce biti da cu obojicu da otpremim iz svog zivota i da nadjem treceg. Ili necu, ne treba mi treci, ne treba mi niko, treba mi samo neko za kres, ko nece da postavlja pitanja... Uf... Bas ni ne znam sta hocu... Samo da odem odavde na neko tropsko ostrvo, da nestanem, da me nema...
Da se smejem , il' da placem?
Sad vec nije smesno.
Po koji put. Covek ne moze. Sve kao mislim ma nije to tako, nego se potrefi bas niz slucajnosti, bas tada, i bas tako... Ma zajebi slucajnosti, nista nije slucajno.
Opet, dolazim, naravno hladna mi guza, kad je napolju minus Pingvin, kao prvo da se zagrejem, aha, uskacem u krevet, pa sve polako zapocinjemo, malo se mazimo, ljubimo i sve tako... Ovaj put on nestrpljiv, ja kuliram. Pa sve hteo bi, ali "Djole" nece, opet se, siroma, uvukao do grla i pretvorio u puding. Jos malo pa ce da bude i praskast.
Ja strpljiva, ajd' dam mu vremena kao i uvek i nikad me do kraja ne razocara...
Sve je to super, i prst i jezik i sve, ali brate daj mi ono po sta sam dosla... Nece, cvrc... Dobro, ne bih ja bila Samanta, da ne znam fazone, op, op, i eto ga, porastao, ne dovoljno, ali pristojno da moze da se iskoristi... To pristojno je trajalo 3 minute, ih, cak toliko je izdrzao.
Jos jednom, pa naravno, i gle cuda, Djole odlucio da zeli da se druzi samnom, ovaj put savrseno cvrstog agregatnog stanja, u pravom trenutku, na pravo mesto, mmmmmmh...
Da, trajalo je neko, kratko vreme... I onda odjednom, hm, gde je Djole? ne osetim ga... Kaze on : ma tuuu jeeee! Aha, ako se samo milimetar pomerim nece vise biti tu... E moj Djole... opasno cemo se ti i ja posvadjati...
Ustajem , kupim svoje prnje, oblacim se i izlazim na sneg...
Sta reci?
